Zašto se znojimo

Za održavanje života i rad, čovečjem telu je potrebna energija. Ona se dobija sagorevanjem hrane koju unosimo.
Rezultat sagorevanja hrane u našem telu, naravno, nije vatra niti velika toplota. To je veoma blaga, tačno podešena toplota. U čovečjem telu postoje materije koje spajaju kiseonik sa gorivom na unapred određeni način.
Čovečje telo održava stalnu temperaturu, iz- među 36,6°S i 37°S, bez obzira na temperaturu okoline. To se postiže preko centra u mozgu koji se zove centar za održavanje telesne toplote. On se u stvari sastoji iz tri centra: jednog koji kontroliše temperaturu krvi-, drugog, koji po- diže temperaturu krvi kada ona opadne centar za proizvodnju toplote, i trećeg koji omogućava hlađenje krvi kada je temperatura suviše visoka centar za hlađenje.
Šta se dešava ako temperatura tela pada?
Deo živčanog sistema za održavanje telesne toplote podstaknut je da stupi u dejstvo. Tada neke žlezde izlučuju sokove čija je uloga da povećavaju sagorevanje hranljivih materija u mišićima i jetri, i tako unutrašnja toplota tela raste. U isto vreme krvni sudovi kože se skupljaju, tako da se zračenjem gubi što manje toplote. Kožne žlezde učestvuju pri tom izlučivanjem masne materije, koja pomaže telu da sačuva top- lotu.
Drhtanje nastaje nesvesno, kada temperatura krvi padne suviše nisko. Centar za proizvodnju toplote u mozgu natera vas da drhtite da biste proizveli što više toplote!
Ako temperatura tela raste, centar za hlađenje počinje da radi. On širi krvne sudove u koži, tako da suvišna toplota odlazi zračenjem iz tela. Pored toga, rashlađivanje tela postiže se i znojenjem.