Heroin je beli prah bez mirisa, koji se dobija iz morfina i koji se veoma lako meša (,,miksa“) s nekim drugim supstancama (šećer u prahu, kreda, mleko u prahu, kinin i sl.), te se veoma teško nalazi u čistom ob- liku. S obzirom na to da se veoma dobro resorbuje sa sluzokože nosa, u organizam se unosi ušmrkavanjem i injekciono. Heroin izaziva veoma snažna euforična stanja, progresivnu i brzu fizičku zavisnost, toleran- ciju, intenzivnu i veoma tešku apstinencijalnu krizu. Posledice uno- šenja heroina su progresivno socijalno a potom i moralno propadanje ličnosti narkomana, teški poremećaji porodičnih odnosa i postepeni prelazak na vršenje krivičnih dela (najčešće imovinskih) radi obez- beđivanja novih količina heroina.
Ono što je karakteristično za zavisnost opijatskog tipa, osim veoma čestih smrtnih ishoda (najčešće usled prekomerno uzete doze, lošeg kva- liteta droge nabavljene na uličnom tržištu i sl.), jeste veoma brzo stva- ranje fizičke zavisnosti, tako da unošenje droge zbog euforičnog efekta postaje sekundarno, dok u prvi plan izbija potreba za izbegavanjem apsti- nencijalnog sindroma (krize). Stoga, celokupan život narkomana biva podređen, uslovljen i vezan za nabavku i korišćenje droge.
Jedna od karakteristika zloupotrebe unošenja heroina jeste i apsti- nencijalni sindrom novorođenčeta, koji se manifestuje kroz uznemirenost novorođenčeta, glasan plač i krike, znojenje, konvulzije, disajne smetnje, cijanozu i često se završava smrću. Reč je o tome što dete, koje je u materici majke narkomana takođe postalo narkoman, rođenjem u stvari ostaje bez droge. Apstinencijalni sindrom kod novorođenčadi se ispoljava između trećeg i četrnaestog dana od rođenja.
Нема коментара:
Постави коментар