Kukri-nož

Kukri, ili kukuri, kako se još izgovara, je jedno od najubojitijih hladnih oružja koje se koriste u svrhu borbe. Potiče iz Nepala, a svetsku slavu je stekao kao oružje Gurki, naroda poreklom iz Nepala koji su ga koristili kao standardni deo svog naoružanja. 

Nije do kraja jasno koje je poreklo ovoga oružja. Prema nekim teorijama, kukri je naslednik oružja kao što su mahera ili kopis koje su koristili Grci, i koje je u te krajeve donela vojska Aleksandra Velikog. Poznato je i da su Turci koristili sličnu, ali dužu verziju ovakvog oružja kod nas poznatu kao jatagan.

Kukri je zamišljen kao neka vrsta kombinacije sekire i noža. Sastoji se iz drške i sečiva dužine najčešće između 30 i 40 cm, koje je od sredine oboreno napred pod uglom od 20 ili više stepeni, sa karakterističnom zakrivljenom oštricom u obliku ribe. Na samom dnu oštrice se nalaze jedan ili dva zaseka, koji služe da spreče krv da sa oštrice curi na dršku, mada se prema nekim tumačenjima ovi zarezi tumače kao simbol Hindu boginje Kali.

Koristi se kao oružje za blisku borbu, pre svega za sečenje i za paranje, mada se može koristiti i za ubadanje. Oborena oštrica čini da udarac pada sa daleko većom snagom, čemu doprinosi i težina oružja – od 500 do 900 grama.

Kukri su u borbenu upotrebu uveli Gurke, narod iz Nepala, koji se borio u sastavu britanskih oružanih snaga, a čiji pripadnici i danas čine jedan deo najelitnijih snaga vojske Velike Britanije. Što zbog svoje efikasnosti, što zbog fantastične veštine i borbenosti samih Gurki, kukri je stekao legendarnu reputaciju kao jedno od najefikasnijih oružja za borbu prsa u prsa.

Postoji opšte rašireno verovanje da Gurka nikada ne vraća kukri u korice dok njime ne pusti krv. Međutim, kukri se u Nepalu ne koristi samo kao oružje, već i kao oruđe kojim se mogu obavljati raznorazni zanatski i kućevni poslovi – od stolarskih i građevinskih poslova do seckanja povrća i mesa.