Banana je jedna od najstarijih voćki za koje se zna. Veruje se da je prvo rasla u južnoj Aziji i da se tokom više vekova proširila na istok i zapad. Muhamedanci su drvo na kome rastu banane nazi- vali rajsko drvo, a Hindusi su verovali da je ono posvećeno njihovoj boginji Kali.
PočetkomHU1 veka, sveštenik Toma de Berlanga preneo je koren banane u Novi svet. Nadao se da će ovim slatkim voćem zlatne boje zadobiti prija- teljstvo Indijanaca i lakše ih pokrstiti. Iz ovih nekoliko stručaka korena postale su banane koje danas rastu na plantažama ogromne površine u tropskim krajevima Severne, Srednje i Južne Amerike.
Indijanci su koristili plod banane na više načina. Pržili su je pre nego što sazre, i jeli umesto hleba, barili je kao povrće, dodavali jelima, sušili je kao što se suše smokve, pa čak i pravili od nje jaka pića.
Banana u stvari raste kao zeljasta biljka. Stabljika naraste od 4 do 9 metara u visinu i podseća na stablo drveta. Mnoge kultivisane vrste banana izgubile su moć stvaranja semena. Vrh ove biljke liči na ogromnu perjanicu opuštenih listova jarkozelene boje, što donekle podseća na palmovo drvo. Iz sredine vrha raste pupoljak iz koga nastaje cvet, a ovaj se, kad mu dođe vreme, pretvara u plod.
Нема коментара:
Постави коментар