Kod gasova se svaki molekul kreće
relativno velikom brzinom nezavisno od ostalih. Zato gasovi teže da se šire i
ispunjavaju svaki prostor koji im je dostupai Rastojanje između molekula kod
gasova je vrlo veliko pa zato praktično nema de stva molekularnih sila. Gasovi
nemaju određenu zapreminu kao tečnosti, već: moraju čuvati u zatvorenim
sudovima i zapremina suda je istovremeno i zapremii gasa, a ona se lako menja
sa pritiskom, što nije slučaj ni kod tečnosti ni kod čvrst tela.
Ako se na putu molekula gasa nalazi
neka prepreka (zidovi suda), oni udar ju u tu prepreku pri čemu vrše pritisak
na nju. Prema tome, gas koji je zatvoren nekom sudu vrši pritisak na zidove
suda svuda podjednako.
Gas se može sabiti i pri
neznatnom delovanju spoljašnjih sila, što znači da rastojanje između melekula
gasa veliko.
Gasovi se spontano šire, što
znači da su privlačne sile njihovih molekula vr slabe. Pošto su interakcije
među molekulima gasa slabe, potencijalna energijai među molekula gasa može se
zanemariti. Prema tome, može se smatrati da mol kuli gasa imaju samo kinetičku
energiju.
Pritisak određene količine gasa
je utoliko veći ukoliko je zapremina su manja, jer tada molekuli češće udaraju
u zidove suda, što uslovljava povišenjep tiska. Osim toga, pritisak gasa se
povećava sa povišenjem temperature, jer ta molekuli udaraju brže o zidove suda.
Na osnovu toga može se zaključiti: pritis gasa je stalan ako su stalne njegova
zapremina i temperatura.
Нема коментара:
Постави коментар