U hidroelektranama je tok reke preprečen pomoću armiranobetonskih brana i stvoreno tako veštačko jezero. Zaustavljena voda, koja je na znatno višem nivou od reke, tj. potencijalne energije, kanalima, tunelima ili cevima dovodi se do turbina. Delujući velikom silom, voda obrće rotor turbine, usled čega se obrće i rotor generatora, jer se nalaze na zajedničkom vratilu. Tako se proizvodi električna energija. Kod hidroelektrana se potencijalna energija zaustavljene vode pretvara u kinetičku energiju vodenog pada, koja se u turbinama pretvara u mehaničku energiju i, najzad, ova mehanička energija se u generatoru pretvara u električnu energiju.
Vrsta hidroelektrane zavisi od količine vode i visine s koje ona pada.
Na velikim rekama podižu se relativno niske brane, u čijem podnožju su smeštene mašinske hale sa turbinama i generatorima. Kod ovih hidroelektrana pad vode je relativno mali, ali samim proticanjem velike količine vode dobija se velika količina energije. To su protočne hidroelektrane, a takva je i naša najveća hidroelektrana Đerdap. Na manjim rekama, kod kojih se količina vode znatno menja u toku godišnjih doba (u sušnim periodima je veoma mala), podižu se vrlo visoke brane, ili brane sa srednjim padom . Uzvodno od brane sakuplja se (akumulira) velika količina vode, stvarajući na taj način akumulaciono jezero. To su akumulacione hidroelektrane. Iz njih se voda troši prema potrebi, što je bitno u slučaju nedostatka električne energije u elektroenergetskom sistemu.
Нема коментара:
Постави коментар