Pojava kompakt diskova sredinom
osamdesetih je izazvao pravu revoluciju kod snimanja zvuka. Mali plastični
diskovi na koje je zvuk sniman u digitalnom formatu (predstavljen nulama i
jedinicama) izgledao je prikladnim za čuvanje podataka za računare. Nije prošlo
mnogo do pojave prvih CD-ROM-ova. Naziv CDROM znači da se radi o memoriji koja
se može samo čitati, tj jednom zapisani podaci se viče ne mogu popravljati niti
brisati, koja se smešta na kompakt dsk. Na jedan CD može se zapisati oko 650 MB
podataka. Uspoređivanja radi na jedan CD-ROM može stati cela Biblija na
nekoliko jezika sa dodatnim ilustracijama. Vremenom brzina CD-ROM čitača
postala je sve veća. Pojavili sus se čitači dvostruke, pa četvorostruke, osmostruke,
dvanaestostruke brzine. Sada se na tržištu mogu naći i CD-ROM čitači
dvadesetostruke pa čak i dvadesetčetvorostruke brzine. Izrađuju se i u IDE i u
SCSI standardu. U međuvremenu su se pojavili i CD-ROM pisači, uređaji koji
podatke “urezuju” na prazne kompakt diskove. U početku ti uređaji su izrađivani
samo u SCSI standardu. U drugoj polovini ove godine pojavljuju se i IDE
CD-ROM pisači. CD-ROM uređaji (čitači
i pisači) priključuju se na kontroler tvrdog diska. Ukoliko se radi o IDE uređaju,
praksa je da se CD-ROM priključi kao primarni slave ili sekundarni master.
Нема коментара:
Постави коментар