U davna vremena luk i strela bili su glavno čovekovo odbrambeno oružje protiv neprijatelja i ujedno oruđe kojim je on sebi pribavljao hranu. Lukom i strelom se naoružavao kada je išao u lov na divljač.
Ne možemo tačno utvrditi ko je i kada upotre- bio prvi luk i strelu, jer se to dogodilo još u pre- istorijsko vreme. Verovatno su luk i strela prvi put upotrebljeni u kamenr doba. Po zidovima pećina pronašli smo crteže, stare mnogo hiljada goDina, na kojima su prikazani lovci koji odapi- nju strele iz zategnutih lukova. Pronađeni su i drevni kameni šiljci za vrhove strela koji su se upotrebljavali u mnogim krajevima sveta.
U srednjem veku veština gađanja strelom razvi- la se do vrlo visokog stepena posebno u Engleskoj
i Francuskoj. Mnoge vrlo značajne istorijske bitke vođene su lukom i strelom kao glavnim ratnim oružjem. Viljem Osvajač pobedio je En- gleze u bici kod Hejstingsa zahvaljujući svojim strelcima koji su slali strele visoko u vazduh, tako da su one odozgo padale na neprijatelja.
Streljaštvo je tesno povezano sa mnogim roman- tičnim pričama i legendama; za doživljaje Ro- bina Huda, za priču o Vilhelmu Telu i dr. U stva- ri, većina starih engleskih priča uvek sadrži neke avanture ili događaje vezane za streljaštvo. Da bi se napravio dobar luk i strela, treba uložiti mnogo truda i veštine. Za to se uzima posebna vrsta drveta. Luk se obično pravi od tisovog drveta, koje raste u Italiji, Španiji i na zapadnim obalama Amerike. Luk treba načiniti od jednog komada drveta. Da bi se strela daleko odapela uloži se snaga koja je potrebna da se pomeri oko 40 kilograma! Kao što vidite, to nije nimalo lak posao. Strele se obično prave od omorike, norveške jele ili posebne vrste kedra. Vrh im je obično od gvožđa, a na donjem kraju imaju usek ispod koga se nalaze tri pera koja podržavaju strelu u vazduhu.
Danas se u civilizovanom svetu luk i strela uglavnom koriste u sportu.
Нема коментара:
Постави коментар