Kako je nastala igla

Igla je tanana alatka, na jednom kraju oštra i zašiljena, dok na drugom često ima mali otvor, ušicu, kroz koji se provlači konac.
Igla je poznata čoveku odavno, tako da ne znamo kadaje »pronađena«.
Znamo samo to da su najstarije igle izrađivane od kosti, slonovače, drveta, bronze ili, jednostav- no, od trna. Neke vrste igala bile su, u stvari, samo šila, onakva kakva ugtotrebljavaju obućari, jer nisu imale ušicu. Služile su za bušenje rupa umaterijalu. Veoma lepo izrađene igle od kostiju ptica i riba pronađene su na nekim nalazištima koja potiču još iz kamenog doba.
U civilizovanijim narodima hiljadama godina upotrebljavale su se koštane igle koje su na jednom kraju bile probušene. Igle načinjene od kamena pronađene su i u staroegipatskim raz- valinama. Rimljani su znali za bronzane i gvozdene igle. Tako, su, na primer, u Pompeji pronađene veoma lepo izrađene igle.
Čelične igle, koje izgledaju kao naše današnje, izgleda da su prvi počeli da izrađuju Kinezi. U Evropu su kineske igle doneli Mavri, i to u srednjem veku. Prve čelične igle koje su se radile u Evropi pojavile su se u Nirnbergu, u Nemačkoj, u XIV veku.
Za vreme vladavine kraljice Elizabete u Engle- skoj, jedan Nemac, po imenu Elijas Gruz, naučioje Engleze veštini pravljenja igala. Proizvodnja igala danas je važna grana industrije u Engleskoj. Najvažnije zemlje-proizvođači igala u svetu su Engleska i Francuska.
Čak i ako se u izradi igala upotrebljava mnogo mašina, njih još uvek nije lako praviti. Pome- nućemo samo da jedna igla, pre no što bude gotova, prođe kroz ruke više od dvadeset ljudi!