Većina elemenata nema stabilnu elektronsku konfiguraciju.
Stabilna elektronska konfiguracija se može postići primanjem ili otpuštanjem
elektrona i udruživanjem elektrona u zajedničke elektronske parove između atoma.
Prema tome, postoji više tipova veza: jonska, kovalentna, metalna i druge.
Jonska veza se može
obrazovati samo između metala prve, druge i treće grupe (koji lako otpuštaju elektrone
i postaju pozitivni joni) i nemetala pete, šeste i sedme grupe periodnog
sistema (koji primaju elektrone i postaju negativni joni). Jonska veza je
rezultat elektrostatičkog privlačenja između pozitivnih I negativnih jona i do
nje ne dolazi samo između susednih jona već i između onih udaljenih pa se takva
veza zove nezasićena veza i to je vrlo čvrsta veza.
Kovalentnu vezu grade nemetali (elementi iz četvrte grupe periodnog
sistema). Atomi, između kojih se obrazuje ova veza, udružuju svoje valentne
elektrone i obrazuju se elektronski parovi i ti elektroni koji čine elektronski
par pripadaju istovremeno i jednom i drugom atomu. To je jaka zasićena veza koja
se ostvaruje samo između najbližih atoma.
Metalnu vezu grade
metali (elementi iz prve, druge i treće grupe periodnog sistema). Oni lako otpuštaju
elektrone i ti slobodni elektroni obrazuju elektronski oblak i pripadaju
istovremeno svim atomima. To je jaka nezasićena veza koja se ostvaruje samo
između većeg broja atoma.
Нема коментара:
Постави коментар