Kad neko doživi veliku nesreću da oslepi, veoma mu teško pada i to što ne može da čita. Pomislite samo šta vama znače knjige! Ljudi su ovo odavno shvatili i pokušali da pronađu način da i slegš mogu da čitaju.
Još 1517. postojao je sistem urezivanja slova u komade drveta koje su slepi mogli da »pročitaju« pipanjem, zato što su vrhovi prstiju kod čoveka veoma osetljivi. Stvoreni su kasnije i- mnogi drugi sistemi u kojima su korišćena ispupčena slova. Ali svi oni imali su jedan veliki nedo- statak: slepi su mogli da nauče da čitaju, ali ne i da pišu, jer nisu mogli da vide šta su napisali.
Zatoje 1829. godine Luj Braj, i samslep i učitelj slepih, izmislio takav sistem da su slepi mogli i da čitaju i da pišu pomoću jednostavne naprave.
Brajova azbuka sastoji se od znakova u vidu tačaka. Zamislite jednu pravougaonu tablicu. Na ovoj tablici poređane su ispupčene tačke od jedan do šest; ima tri reda i u svakom mogu biti po dve tačke. Brajova azbuka sastoji se od ovih tačaka, različito raspoređenih. Pošto su moguće 63 kombinacije, to postoji cela azbuka, kao i pravopisni znaci, znaci za skraćivanje, itd. Na primer, slovo »A« u Brajovoj azbuci sastoji se od jedne tačke u gornjem levom redu, dok »V« predstavljaju dve tačke, jedna ispod druge u dva gornja reda sa leve strane. (Treba zapamtiti da postoje tri vodoravna reda sa po dve tačke u svakom.)
Brajova azbuka je najrasprostranjenija‘i pomo- gla je mnogim slepim ljudima da osete zadovolj- stvo što mogu da čitaju i pišu. Danas postoji bli- zu stotinu časopisa i novina koji se štampaju Brajovom azbukom. Slepima se pomaže i pomoću »zvučne knjige«. To je knjiga čiji je tekst snimljen na gramofonsku ploču ili magnetofonsku traku. Postoje »zvučne knjige« namenjene slepoj deci.
Нема коментара:
Постави коментар