Naši očni kapci su nabori kože koji se spuštaju i dižu kao pozorišna zavesa. Kapak se pokreće tako brzo da ne smeta našem pogledu. Mi nismo ni svesni te radnje iako se očni kapci automatski otvaraju i zatvaraju svakih šest sekundi.
U spoljnom uglu oka postoji suzna žlezda. Kad god trepnemo, izlučuje se tečnost suze na otvoru suznog kanala, zato da bi se isprala rožnjača i sprečilo njeno sušenje. Nešto slično se dešava i kada plačemo.
Da li ste primetili da nekome teku suze kada se mnogo smeje? Evo zašto. Kada se jako smejemo, mišići pritežu suzne žlezde i one počinju jače da luče.
Kakva je onda veza između suza i tužnog raspoloženja? Ljudsko biće, jedino u živom svetu, plačem izražava svoja osećanja. Odojčad »dreče«, ali ne plaču dok ne počnu da misle i osećaju.
Kada smo tužni, naša osećanja, umesto da se izraze rečima, kanališu se u mehanizam koji stvara suze. To je refleksna radnja koja se zbiva uprkos volji, zato što naš organizam tako izražava osećanja koja ne možemo ili ne želimo da izrazimo rečima.
Нема коментара:
Постави коментар