Saturnovi prsteni

Galilej, prvi čovek koji je teleskopom ispitivao nebo, 1610. godine zapazio je nešto čudno oko Saturna, nešto što je izgledalo da izlazi iz njegove površine!

Godine 1655, naučnik po imenu Kristijan Hajgens izučavao je Saturn boljim teleskopom i video nešto tako čudno da o tome nije smeo nikome ništa reći! Svoja zapažanja šifrovao i kada su kasnije bila pročitana u njima je stajalo sle-deće: »On (Saturn) okružen je tankim spljošte-nim prstenom, koji ga nigde ne dodiruje, a koji je nagnut prema ekliptici«.

Saturnovi prsteni, koji su toliko zaprepastili čoveka koji ih je prvi otkrio, i dalje ostaju velika tajna našeg Sunčevog sistema. U stvari, koliko je do sada poznato, takvi prsteni ne postoje više nigde u svemiru!

Naravno, sem prstena, mi znamo neke druge oblike planete Saturna. Njemu je potrebno 29 i po godina da obiđe oko Sunca, druga je planeta poveličini, posle Jupitera, i ima deset satelita koji se oko njega okreću. Okružen je atmosferom kroz koju ne možemo da prodremo, ali znamo da ona ne predstavlja čvrstu materiju. Moguće je da u jezgru planete postoji čvrsta metalna masa.

On ima tri pomenuta misteriozna prstena! Sva tri se nalaze u istoj ravni (kao tri kruga na ravnom tanjiru), i leže u ravni Saturnovog ekvatora. Širina ovih prstena je oko 250 000 kilometara.

Srednji prsten je najsjajniji. On je odvojen od spoljnog prstena tamnim prostorom, a unutrašnji je vrlo maglovit. Koliko je poznato, prsteni nisu sačinjeni od kompaktne čvrste ili tečne materije. Oni se sastoje od malih, odvojenih de-lova materije, ali posmatrani sa Zemlje izgle-daju spojeni. Zbog njihovog nagiba, prvo im se vidi severna, a zatim južna strana. Ali šta su i kako su nastgali, ostaje i dalje tajna!