Slikarske tehnike

Pastel. Posmatrajući slike uočićemo različite materijale kojima su one izvedene. Tehnika pastel je suvi slikarski materijal u obliku krede, kojim se mogu izraziti najtananiji doživljaji i svojstva materijala. Kao što svaki muzički instrument ima svoj specifičan zvuk, tako u slikarstvu svaki materijal ima svoje poetske izražajne mogućnosti i karakterisitike. Slikar koji koristi pastel nastoji da njegov rad bude usaglašen sa izražajnošću pastelnog paraha koji deluje kao da je dahom nanet na podlogu. Može se reći da slikar nastoji da mu ruka bude što lakša kako bi postigao kvalitet pastelne lakoće. Za rad u ovoj tehnici potrebno je koristiti odgovarajući pastel papir koji može biti različite boje. U daljem postupku slikanja, tj.popunjavanja površina pastelom koristi se lepljiva tečnost fiksir kojim se magličastim prskanjem pastelni prah vezuje za podlogu, pa se može postupak slikanja produžiti u novom sloju na pojedinim mestima slike.

Tempera. Tempera je materijal koji ima sasvim druge kvalitete u odnosu na akvarel. Boja je gušća i pokriva podlogu. Tempera je stara slikarska tehnika kojom su slikari radili pre pronalaska uljanih boja.

Današnje tempera boje razlikuju se od tempera koje su koristili majstori srednjeg veka. To je bila boja u prahu pomešanja s jajetom, vodom i sirćetom. Ovom tehnikom rađene su sve naše ikone do XVI veka.

Školske i plakatne tempere proizvode se danas fabrički i čuvaju u tubama.

Gvaš. Gvaš je tehnika u kojoj boje ne pokrivaju sasvim podlogu nogo su delimično providne kao kod akvarela. Mogu napojedinim delovima slike potpuno pokriti površinu. Ova tehnika deluje na slici kao mešavina akvarela i tempere. U školi se gvaš tehnikom radi mešanjem akvarel boja sa belom temperom. Gvaš bojama se slika na papiru, kartonu i sličnim podlogama.

Ulje. Ulje je slikarska tehnika koja se danas najviše koristi u slikarstvu. Ona pruža velike mogućnosti i može da bude slična svim drugim tehnikama. Njenje mogućnosti dolaze do izaražaja kada se žele postići jaki kontrasti kako u boji, tako i u svetlo-tamnom. Podloga za ulje je pretežno preparirano laneno platno zategnuto na drvenom blindramu.

Uljane boje sadrže laneno ulje, pćelin vosak ili parafin, smole i pigmentnu boju. Od ovih materijala napravi se pasta kojom se pune tube. Prilikom slikanja boje se razređuju lanenim uljem, smolama ili terpentinom. Uljanin bojama može se raditi lazurno tj. tkanim (prozirnim) namazima ili pastozno, nanoseći debele slojeve boje na podlogu.

Akvarel. Akvarel je slikarska tehnika vodenom bojom. Ovaj materijal je izazov za mnoge slikare jer se njome mogu iskazati najnežnija osećanja. Boja se koristi s dosta vode kako bi se videle beline i struktura papira. Ni jedan drugi materijal ne može da izrazi takvu svežinu i spontanost trenutnih doživljaja kao akvarel. Pravi i dobar akvarel je svež, čist, obojen, prozračan i pun iznenađenja. Čak i slučajno dobijeni efekti skladno  se uklapaju u celinu slike. Jedan od najpoznatijih engleskih slikara Vilijam Terner, koristi ovaj materijal s velikim uspehom, a od francuskih slikara čini to Pol Sezan. Od naših slikara poznati akvarelisti su Slavka Raškaj, Peđa Milosavljević.

Freska. Fresko slikarstvo je stara slikarska tehnika. Naziv freska potiče od talijanse reči fresco što znači svež. Freska je slika rađena na svežem malteru sačinjenom od čistog peska i kreča. Neposredno pre slikanja na zid se nanosi svež malter. Po svežem sloju maltera slika se bojama u prahu, rastvorenim u krečnoj vodi. Boja se suši istovremeno s podlogom i tako se nerazdvojno povezuje s malterom. Rad na svežem malteru zahteva brzinu i stručnost jer se promene mogu izvršiti tek ako se ukloni čitav sloj maltera i zameni novim slojem. Zato slikari prvo naprave crteže na papiru pa ih pre slikanja prenose na svež malter. Ovako dobijena slika ima veliku trajnost i svežinu. Ovu tehniku su koristili stari Grci i Rimljani. Mi poznajemo freske visoke umetničke vrednosti u srpskom slikarstvu srednjeg veka.