понедељак, 02. јул 2012.

Život na Marsu

Naučnici vrše razna istraživanja da bi utvrdili da li još negde u vasioni postoji život. Naravno, lakše je tragati za znacima života u Sunčevom sistemu nego izvan njega. Planeta Mars spada u ona tela za koja neki naučnici veruju da na njima postoji neki oblik života.
Zašto baš Mars? Najpre, Mars se smatra nekom vrstom dvojnika naše planete. On je po udaljenosti od Sunca četvrta planeta, dok je Zemlja treća. Njegov prečnik je upola manji od Zemljinog, a oko Sunca jednom obiđe za 686 dana, dakle za nešto manje od dve godine. Ali Mars ima dan gotovo iste dužine kao dan na Zemlji.
Posmatrajući Mars, astronomi su primetili izvesne pojave koje ukazuju na mogućnost da tamo postoji neki oblik života. Pre svega, Mars ima  godišnja doba kao i Zemlja. U stvari, kako se tamo menjaju godišnja doba, menja se i njegova površina. Tamne oblasti postaju veće u proleće i leto, a boja se od plavozelene pretvara u žutu. Da li je to vegetacija?
Astronomi veruju da u atmosferi Marsa postoji bar mala količina vodene pare, koja pomaže održavanju života. Godine 1887. italijanski astronom Đovani Skjapareli je video na površini Marsa nešto što je ličilo na kanale. »Da li su ove kanale izgradili Marsovci da bi iz polarne oblasti sproveli vodu u pustinje«, pitali su se naučnici.
Međutim, godine 1965. kapsula Marinera IV završila je svoje istorijsko putovanje od pet stotina dvadeset miliona kilometara radi fotografisanja ove planete. Te fotografije, koje su radio-talasima poslate iz kapsule na Zemlju, pokazuju da život ako i postoji na Marsu, mora biti vrlo primitivan — to su mahovine, lišaji ili gljive. Život tamo mora da opstane u pustinjskoj sredini ili u atmosferi koja ima malo ili nimalo kiseonika, i samo tragove vodene pare. Ali mnogi naučnici i dalje veruju da će čovek, kad najzad dođs pa Mars, naći tamo pekn oblik života.

Нема коментара:

Постави коментар