Zašto se krv zgrušava

Mada zdrava osoba može da izgubi i čitavu trećinu ukupne količine svoje krvi pa ipak da ostane u životu, neprekidno krvavljenje ili gubitak krvi kada smo bolesni može da bude vrlo opasan.
Priroda nas je zaštitila od ove opasnosti time što je krv obdarila sposobnošću da se zgrušava. Ali, ako bi zgrušavanje nastalo u samom sistemu krvotoka, to bi moglo da bude isto toliko opasno. Kada se krv uspe u vrlo gladak ili podmazan stakleni sud, ona se neće zgrušati! Ako u krv uronite stakleni štapić, ona se opet neće zgrušati. Ali, kad biste uzeli drveni štapić, počelo bi zgrušavanje. Prema tome, izgleda da je potrebna neravna površina ili povreda krvnih sudova da bi počeo proces zgrušavanja krvi.
Najpre se u krvi pojavljuju vrlo fini konci jedne materije koja se zove fibrin. Ovi konci se pružaju u svim pravcima i obrazuju jednu vrstu mreže. Oni hvataju sva krvna zrnca kao što se u paukovu mrežu hvataju insekti. Na tom mestu krv prestaje da se kreće i pretvara se u neku vrstu jezerca sa ustajalim krvnim zrncima.
Fibrinski konci su čvrsti i vrlo elastični te drže krvna zrnca spojena u ugrušak. Ugrušak krvi je čep koji priroda stvara da bi nas zaštitila od gubitka krvi. Vreme zgrušavanja krvi nije isto kod svih ljudi. Ima ljudi čija se krv zgrušava veoma sporo ili se uopšte ne zgrušava. Ovo oboljenje se naziva hemofilija.