Crvena krvna zrnca (koja se još nazivaju eritrociti) daju krvi crvenu
boju. Njih ima tako mnogo u krvi — oko 25 milijardi — da ona izgleda
sasvim crvena. Ovi sićušni, okrugli i spljošteni diskovi svi istovremeno
kruže kroz naše telo i uvek se nalaze u krvnim sudovima.
Skoro je nemoguće zamisliti tako ogroman broj, ali ovo će vam možda pomoći da stvorite predstavu o tome. Svako krvno zrnce je tako sićušno da se može videti samo pod mikroskopom. Kad biste od ovih mikroskopski malih zrnaca mogli da načinite niz, on bi četiri puta obujmio Zemljinu kuglu! Međutim, prilikom pregleda krvi ne prebrojavaju se crvena krvna zrnca u celom telu, već samo u jednom kubnom milimetru krvi.
Iako su ove ćelije vrlo male, one zajedno imaju ogromnu površinu. Na primer, kad biste ih utkali u ćilim, njegova ukupna površina iznosila bi 4.500 kvadratnih metara. Pošto se u svakom momentu jedna četvrtina krvi nalazi u plućima, površina od oko 1.100 kvadratnih metara crvenih krvnih zrnaca je stalno izložena vazduhu.
Kada u koštanoj srži crveno krvno zrnce poraste i dobije oblik zrele krvne ćelije, ono gubi svoje jedro i sadrži sve više hemoglobina. Hemoglobin je crveni pigment ili boja. On sadrži gvožđe u kombinaciji sa belančevinom.
Kad krv prolazi kroz pluća, kiseonik se vezuje sa hemoglobinom crvenog krvnog zrnca. Crveno krvno zrnce nosi kiseonik kroz arterije i kapilare svim ćelijama tela. Ugljendioksid iz ćelija tela odlazi kroz vene u pluća na isti način, kombinovan uglavnom sa hemoglobinom.
Odakle potiču ova zrnca? Očigledno, »fabrika« u kojoj se stvara tako ogromna količina zrnaca — koštana srž — mora imati neverovatnu sposobnost proizvodnje — a naročito kada se uzme u obzir da se pre ili kasnije svako od ovih zrnaca raspada i zamenjuje novim! Jer crvena krvna zrnca žive samo oko četiri meseca a onda se raspadaju, većinom u slezini.
Čovečja koštana srž se prilagođava njegovim potrebama za kiseonikom. Na velikim visinama ona proizvodi više crvenih krvnih zrnaca, a na malim visinama manje. Ljudi koji žive na planinskim vrhovima mogu da imaju skoro dvostruko veći broj crvenih krvnih zrnaca nego ljudi koji žive na obali mora!
Broj i veličina crvenih krvnih zrnaca jednog živog bića zavise od njegove potrebe za kiseonikom. Crvi nemaju krvnih zrnaca. Hladnokrvne životinje — vodozemci — imaju velika i relativno malobrojna krvna zrnca u svojoj krvi. Male, toplokrvne životinje koje žive u planinskim predelima imaju najveći broj crvenih krvnih zrnaca.
Skoro je nemoguće zamisliti tako ogroman broj, ali ovo će vam možda pomoći da stvorite predstavu o tome. Svako krvno zrnce je tako sićušno da se može videti samo pod mikroskopom. Kad biste od ovih mikroskopski malih zrnaca mogli da načinite niz, on bi četiri puta obujmio Zemljinu kuglu! Međutim, prilikom pregleda krvi ne prebrojavaju se crvena krvna zrnca u celom telu, već samo u jednom kubnom milimetru krvi.
Iako su ove ćelije vrlo male, one zajedno imaju ogromnu površinu. Na primer, kad biste ih utkali u ćilim, njegova ukupna površina iznosila bi 4.500 kvadratnih metara. Pošto se u svakom momentu jedna četvrtina krvi nalazi u plućima, površina od oko 1.100 kvadratnih metara crvenih krvnih zrnaca je stalno izložena vazduhu.
Kada u koštanoj srži crveno krvno zrnce poraste i dobije oblik zrele krvne ćelije, ono gubi svoje jedro i sadrži sve više hemoglobina. Hemoglobin je crveni pigment ili boja. On sadrži gvožđe u kombinaciji sa belančevinom.
Kad krv prolazi kroz pluća, kiseonik se vezuje sa hemoglobinom crvenog krvnog zrnca. Crveno krvno zrnce nosi kiseonik kroz arterije i kapilare svim ćelijama tela. Ugljendioksid iz ćelija tela odlazi kroz vene u pluća na isti način, kombinovan uglavnom sa hemoglobinom.
Odakle potiču ova zrnca? Očigledno, »fabrika« u kojoj se stvara tako ogromna količina zrnaca — koštana srž — mora imati neverovatnu sposobnost proizvodnje — a naročito kada se uzme u obzir da se pre ili kasnije svako od ovih zrnaca raspada i zamenjuje novim! Jer crvena krvna zrnca žive samo oko četiri meseca a onda se raspadaju, većinom u slezini.
Čovečja koštana srž se prilagođava njegovim potrebama za kiseonikom. Na velikim visinama ona proizvodi više crvenih krvnih zrnaca, a na malim visinama manje. Ljudi koji žive na planinskim vrhovima mogu da imaju skoro dvostruko veći broj crvenih krvnih zrnaca nego ljudi koji žive na obali mora!
Broj i veličina crvenih krvnih zrnaca jednog živog bića zavise od njegove potrebe za kiseonikom. Crvi nemaju krvnih zrnaca. Hladnokrvne životinje — vodozemci — imaju velika i relativno malobrojna krvna zrnca u svojoj krvi. Male, toplokrvne životinje koje žive u planinskim predelima imaju najveći broj crvenih krvnih zrnaca.
Нема коментара:
Постави коментар