четвртак, 05. јул 2012.

Mozak

Od svega čime se čovek razlikuje od ostalih živih bića, najvažniji je mozak. Mnoge životinje niže vrste nemaju uopšte mozak, ili imaju sasvim mali, ili slabo razvijen mozak. Na primer, kišna glista ima mozak veliki kao čiodina glava, zec ima mozak kao naprstak. Čovečji mozak je težak prosečno 1,350 grama, ali veličina mozga nije najvažnija stvar. Slon ima veći mozak od čoveka, ali njegov mozak nije tako razvijen kao čovečji.
Mozak ima tri glavna dela: veliki mozak, mali mozak i produženu moždinu.
Veliki mozak se smatra najvažnijim delom, jer se iz njega upravlja svim našim voljnim radnjama. To je i najveći deo čovečjeg mozga. On — ispunjava skoro ceo prostor u gornjem i zadnjem delu lobanje. Podeljen je na dve jednake polovine ili hemisfere, a njegovu površinu prekrivenu žlebovima i vijugama, čini siva masa koju sačinjavaju tela nervnih ćelija. Ispod ovog površinskog sloja, koji se zove kora, nalazi se bela masa koju sačinjavaju nervna vlakna. Kroz ovaj deo prolaze putevi kojima se prenose poruke u koru i iz nje. Posebni delovi kore upravljaju nekim funkcijama organizma a drugi delovi drugim, tako da je svaki deo kore različit. Nauka je otkrila u kojim se delovima kore nalaze centri za vid, osećaj, sluh ili kretanje izvesnih mišića. Zato se, kada je povređen samo jedan deo mozga, gubi određena funkcija, kao što je, recimo, govor.
Mali mozak se nalazi u zadnjem delu lobanje, ispod velikog mozga. On kontroliše održavanje ravnoteže i koordinaciju mišića. Ako je mali mozak povređen, čovek može da bude nesposoban da hoda pravo ili da stoji uspravno.
Produžena moždina je velika otprilike kao vrh palca i nalazi se na gornjem kraju kičmene moždine. Ona kontroliše disanje, rad srca i mnoge druge radnje za koje nam se čini da se obav- ljaju same od sebe. U njoj se ukrštaju nervna vlakna koja idu iz mozga u kičmenu moždinu.
Jedna polovina velikog mozga kontroliše jednu stranu tela a druga drugu. Na primer, desna polovina mozga kontroliše levu nogu, itd.

Нема коментара:

Постави коментар