Ime »granit« dolazi od latinske reči iranim, koja znači zrno. Zrna granita su kristali kvarca, granitne stene na Zemljinu površinu. Kada su se površinske stene istrošile, na površini Zemlje ostale su velike mase čvršćeg granita. Stenovite planine i Sjera Nevada, u Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, sastavljene su od feldspata, liskuna i hornblende. Granita ima razne boje. Može biti tamnoljubičast ili crvenkast, a može takođe da bude obojen raznim primesama. On je jedna od magmatskih stena. Uglavnom se formirao na izvesnoj dubini Zemljine kore kada se magma polako hladila i očvršćavala. Granit je obično nastajao pod planinskim naborima, gde su stene na površini imale ulogu pokrivača i sprečavale njegovo brzo hlađenje. On se nalazi na površini jedino kada su se stene iznad njega raspale pod uticajem delovanja vetra, vode i leda. Zemljotresi su, takođe, izbacivali granitnih stena. Granita ima mnogo i u našoj zemlji.
Kada je izložen vazduhu, granit počinje da se raspada. Prvo se raspada feldspat, pretvarajući se u glinu i soli. Samo kvarc ostaje nepromenjen. Vremenom ogromne granitne planine postale su minerali od kojih je kasnije, sa ostacima biljaka i životinja, postalo zemljište.
Granit je jedna od najtvrđih stena. Upotrebljava se za izradu spoljnih zidova građevina, za spomenike i nadgrobne ploče. Mora se dobro izglačati da se ne bi trošio.
Нема коментара:
Постави коментар