Srebro

Srebro se još od najdavnijih vremena vadi iz rudnika. Ono je predstavljalo izvor bogatstva evropskih kraljeva. Kad su španski rudnici srebra počeli da se iscrpljuju, španski kralj je bio presrećan što mu je otkriće Amerike donelo nove rudnike srebra u Meksiku i Peruu.
Za vreme zlatne groznice u Kaliforniji ljudi su proklinjali »crnu zemlju«, koja se lepila za zlatni prah. I tek slučajno je otkriveno da je to srebrna ruda!
Srebro je od svih metala najšire rasprostranjeno. Ponekad se može naći u čvrstim komadima, i u Norveškoj je jednom nađen komad čvrstog srebra težak tri četvrtine tone! Ali se srebro obično dobija iz rude, iz koje se zatim izdvaja.
U takvoj rudi je srebro obično pomešano sa sumporom kao sulfid srebra, ili predstavlja deo drugih sulfida, uglavnom bakra, cinka, olova ili arsena. Kod nas se dobija u Trepči i Boru. U stvari, srebro se javlja u tolikom broju jedinjenja da postoje mnogobrojne metode izdvajanja srebra od drugih elemenata.
Danas se u svetu proizvodi oko 8500000 kilograma čistog srebra godišnje. Glavni proizvođači srebra su Meksiko, Sjedinjene Države i Kanada.
Srebro je suviše meko da bi se upotrebljavalo u čistom stanju, te se zato meša s drugim metalima. Srebrni novac, na primer, sadrži 90 procenata srebra i 10 procenata bakra. Sterlinško srebro, od koga se pravi nakit i srebrno posuđe, sadrži 92,5 procenata srebra i 7,5 procenata bakra.
Čisto srebro ne potamni na vazduhu. Kad potamni, to je, znak da u vazduhu ima sumpora, koji se nalazi u gradskom dimu ili u blizini petrolejskih izvora. Posle zlata, srebro je najlakši metal za obradu. Od 28 grama srebra može se izkovati žica duga blizu 50 kilometara! Srebro je gotovo najbolji provodnik elektripiteta i toplote.