Gotovo sve zelene biljke proizvode potrebnu celulozu. Ona se sastoji od istih hemijskih elemenata kao i šećer, to jest, od ugljenika, vodonika i kiseonika. Te materije se nalaze u vodi i vazduhu. Šećer, koji se stvara u lišću, rastvara se u biljnom soku i natapa čitavo telo biljke. Veći deo odlazi u one delove biljke u kojima se vrši proces rastenja ili zarastanja, a deo ovog šećera se pretvara u celulozu. Biljka je koristi za stvaranje zidova novih ćelija.
Celuloza spada u one prirodne proizvode koje čovek ne može hemijski da stvori u laboratoriji. Ali, naravno, on je koristi na mnogo načina. Celuloza se dobija iz biljaka čak i kad biljka ugine, a sva vlaga iz biljke ispari. Na primer, sirovi pamuk spada u najčistije oblike celuloze u prirodi, a čovek od pamučnih vlakana pravi tkanine.
Celuloza sačinjava dobar deo nekih biljaka koje služe za ishranu, kao što su zelena salata, celer, mekinje. Čovek ne može da svari celulozu, ali ona mu korisno služi u ishrani. Koze i kamile, kao i druge životinje koje u želucu imaju izvesne bakterije, mogu da svare celulozu pomoću ovih bakterija. Celuloza je dragocena sirovina od koje čovek pravi vrlo mnogo zanimljivih i korisnih proizvoda. Pamuk, koji sadrži 99,8 procenata celuloze, verovatno je najistaknutiji primer za to šta sve čovek može da napravi s celuloznim vlaknima. Kada se pamuk natopi mešavinom azotne i sumporne kiseline, dobija se eksploziv »pamučni barut«.
Od celuloze se hemijskim putem može dobiti izvestan broj drugih proizvoda, na primer: osnova za fotografske filmove, zamena za lakove, vlakna za tkanine kao što je veštačka svila, celofan i razne druge plastične materijale. Celuloza se upotrebljava i u proizvodnji hartije.
Нема коментара:
Постави коментар