Mahovina

U gotovo svakoj vlažnoj, senovitoj šumi možemo da nađemo male biljke koje obrazuju zelen pokrivač na površini zemlje. To su uglavnom mahovine.
Za razliku od graška ili pasulja, mahovine nemaju ni koren ni cvet. Umesto toga imaju končiće, koji rastu po površini zemlje i u njoj. Oni upijaju vodu i minerale iz zemlje. Mahovine nemaju ni sistem za sprovođenje vode, kao druge veće biljke, te se one najčešće mogu naći samo tamo gde ima vlage. Zato mahovina obično raste na onoj strani drveća koja dobija malo ili nimalo Sunčeve svetlosti. Neke mahovine rastu na vlažnim stenama. Kad se stena osuši, osuši se i mahovina, ali ne ugine. Ona ponovo oživi i razvije se kad se ponovo pojavi vlaga.
Mahovine ima nekoliko stotina vrsta. Najlakše se raspoznaje bjelica, koja obrazuje svetlozeleno busenje na vlažnom zemljištu. Vlasak spada u najveće vrste, a ime je dobio po tome što ima male maljave poklopčiće na vrhovima.
Tresetnica je vrlo svetle sivozelene boje i raste na močvarnom zemljištu. Nalazi se i na obalama jezera, u barama i malim jezerima, gde može da je bude toliko da napravi pravu močvaru. Lišće joj ima krupne ćelije u obliku bureta, i one pomažu upijanje i nagomilavanje vode. Zbog toga ovu mahovinu upotrebljavaju cvećari da bi im biljke ostale vlažne.
Zbog sposobnosti da upija tečnost, tresetnica je korišćena početkom prvog svetskog rata za previjanje rana. Ona predstavlja izvrstan pod za akvarijume sa daždevnjacima i žabama. Treset se sastoji od delimično raspadnute mahovine i druge vegetacije. Kad se osuši, upotrebljava se u mnogim zemljama kao ogrev.
»Španska mahovina« je biljka koja ima cvetove, i, u stvari, nije mahovina.