Kada su ljudi počeli da istražuju naftu, znali su da će je najverovatnije pronaći u stenama koje su ležale na dnu nekadašnjih mora. Pa ipak, nafta se ne nalazi u svim takvim stenama. Ona je sakupljena samo u udubljenjima, u tako zvanim »džepovima«. Džep sa naftom sastoji se, u stvari, od poroznih, šupljikavih stena koje se nalaze između slojeva čvrstih, kompaktnih stena, a sama nafta prikuplja se baš u tim malenim šupljinama.
Za ovim džepovima u zemlji traga se, pomoću preciznih instrumenata, na više načina. Ti instrumenti, međutim, ne pokazuju da li na određenom mestu ima nafte, već samo pomažu geologu i straživaču da odredi mesto na kojem verovatno postoji pomenuti džep.
Jedan od instrumenata za istraživanje nafte je i sprava za merenje gravitacije, to jest Zemljine teže. Teške stene imaju veću gravitaciju nego lake. Ovaj instrument otkriva podzemne formacije stena time što meri kolika je »teža« stena u dubini zemlje.
Magnetometar meri promene Zemljinog magnetnog polja, pa se i pomoću njega mogu dobiti podaci o formacijama stena ispod površine. Međutim, u istraživanju nafte najčešće se primenjuje metod izazivanja malih veštačkih zemljotresa pomoću eksplozije dinamita.
Prilikom takve eksplozije, posebnim mernim instrumentima beleže se drhtaji Zemljine kore koji su različiti kod raznih vrsta stena.
I pored ovih savremenih metoda, nikad nije sigurno da će se na mestu na kome se vrši istraživanje zaista pronaći nafta.
Нема коментара:
Постави коментар