уторак, 03. јул 2012.

Koliko je tvrd dijamant

Kad biste hteli da vam se komad kita stvrdne, šta biste uradili? Gnječili biste ga i stiskali, a što se on više gnječi, to postaje sve tvrđi.
Priroda je načinila dijamante na sličan način. Pre stotinu miliona godina Zemlja se tek hladila. U to vreme je ispod tla postojala vrela i tečna masa stena. Ta masa je bila izložena velikoj toploti i pritisku. Ugljenik koji je bio izložen ovom pritisku postao je ono što danas nazivamo »dijamant«.
Dijamanti su najtvđa materija poznata čoveku. Ali tu »tvrdoću« nije lako izmeriti. Jedan način merenja je da se izvrši proba pomoću grebanja, to jest, da se dijamant zagrebe nekom tvrdom materijom. Godine 1820. je Mos napravio skalu tvrdoće minerala, zasnovanu na takvim probama. Po toj skali su minerali poređani ovim redom: 1. talk, 2. gips, 3. kalcit, 4. fluorit, 5. apatit, 6. feldspat, 7. kvarc, 8. topaz, 9. korund, 10. dijamant., Ovaj redosled, međutim, ne pokazuje sve vidove njihovih međusobnih odnosa. Na primer, i pored toga što je korund deveti na tabeli a dijamant deseti, razlika u tvrdoći između njih je veća nego između devetog i prvog minerala. Tako su dijamanti minerali sa najvećom tvrdoćom.
Kako se dijamanti obrađuju i seku kad su tako tvrdi? Dijamant se može seći samo drugim dijamantom. Za taj posao se upotrebljava testera sa sečivom od dijamantske prašine.
U industriji se često upotrebljavaju dijamanti za sečenje i brušenje, kao, na primer, za brušenje sočiva, za obrađivanje raznovrsnog oruđa od bakra, mesinga i drugih metala, kao i za sečenje stakla. Danas se u industriji koristi više od 80 procenata svih proizvedenih dijamanata!

1 коментар: