Zašto prestajemo da rastemo

Novorođenče je prosečno dugo 48 — 50 cm. U toku narednih dvadeset godina dužina tela se povećava preko tri puta i kod žena iznosi oko 160 cm, a kod muškaraca oko 175 cm. Ali čovek ne prestaje tada da raste. On u stvari i dalje raste, čak i posle dvadeset pete godine, i dostiže svoju najveću visinu oko 35. ili 40. godine.

Šta se dešava posle tih godina? Čovek prestaje da raste i počinje da se »smanjuje«! Svako se smanjuje posle četrdesete godine života otprilike 1 cm svakih deset godina. Razlog ovoga smanjenja je postepeni gubitak vode iz hrskavica u zglobovima kičmenog stuba.

Da li znate da smo svakog jutra viši nego prethodne večeri, a da se u toku dana smanjujemo?

Brzina rastenja se menja za vreme različitih godišnjih doba. Mala deca brže rastu leti nego zimi. Bolja hrana, bolji način života i čitav niz drugih okolnosti čine da su današnja pokolenja u proseku viša nego ranija.

Visina rasta zavisi od rada četiri žlezde: štitne žlezde, hipofize, grudne žlezde i polnih žlezda. Kada ove žlezde rade normalno i kada postoji odgovarajuća ravnoteža između njihovih aktivnosti, rast je normalan.

Zašto prestajemo da rastemo? Šta je to što zaustavlja rastenje?

Hipofiza podstiče rastenje kostiju. Ako ova žlezda preterano funkcioniše, ruke i noge pre- više rastu, a šake i stopala postaju veoma veliki. Ukoliko hipofiza nedovoljno radi, osoba ostaje malog rasta — kepec.

Dete se rađa sa velikom grudnom žlezdom, koja raste i u toku detinjstva. Kada dete napuni trinaest ili četrnaest godina, grudnu žlezdu počinje da zamenjuje masno tkivo. Završetkom puberteta ona se kod većine osoba potpuno gubi. Na njenom mestu ostaje masno tkivo. Takvo sma- njenje grudne žlezde pada u vreme kada polne žlezde počinju da rade. Osoba koja postane polno zrela, a to je najdalje do dvadeset druge godine, prestaje da raste.

Ponekad se polne žlezde prebrzo razvijaju, a rastenje grudne žlezde se prerano usporava. U takvom slučaju osoba ne dostiže prosečnu visinu. Pošto noge rastu docnije, ali zato više od ostalih delova tela, u ovoj ranoj etapi razvoja noge su kratke, a osobe koje se prerano razviju često izgledaju zdepaste. Takav je, na primer, bio Napoleon.

Ako polne žlezde počnu kasno da se razvijaju, grudna žlezda nastavlja da radi i takve osobe dostižu natprosečnu visinu.