Trenje

Trenje je otpor koji se javlja prilikom kretanja jednog tela po drugom. To važi za sve predmete.

Mnogi poslovi koje obavljamo u životu ne bi bili mogući bez trenja. Bez trenja bi kaiševi na mašinama spadali, ekseri ne bi držali, noge ne bi čvrsto stajale na podu ili pločniku, točkovi bi se okretali a kola se ne bi micala s mesta! Pa ipak, mnogo puta, naročito kod mašina, pokušavamo da trenje svedemo na najmanju meru.

Kod čvrstih predmeta trenje se uglavnom javlja zbog neravnih površina koje se dodiruju. Što su površine glađe trenje je manje. Zanimljivo je da je trenje između različitih materijala manje nego između materijala iste vrste. Kad podmazujemo površine, kao kod podmazivanja ležišta na mašinama, mi smanjujemo trenje zamenjujući trenje čvrstih materija trenjem tečnosti.

Postoje dve vrste trenja čvrstih tela-trenje klizanja i trenje kotrljanja. Trenje kotrljanja je manje nego trenje klizanja. Zato točak spada u najveće ljudske izume. On nam je omogućio da prilikom vučenja tereta trenje klizanja zamenimo trenjem kotrljanja.

Evo kako ćete najbolje shvatiti tu razliku. Uzmimo, na primer, neki veliki kamen na neravnoj površini. Uz trenje klizanja bilo bi možda potrebno desetak ljudi da taj kamen vuku preko neravne površine. Ako sad taj isti kamen stavimo na valjke, samo ce ga šest ljudi vući preko neravne površine. Ako ga stavimo na kolica sa dva točka, vući će ga samo četiri čoveka. U osovini  će doći do trenja klizanja, a na neravnoj površini do kotrljanja. Ako osovinu podmažemo, a put poravnimo, kolica će moći da vuku dva čoveka. A ako upotrebimo kolica s kugličnim ležajima, isti kame s lakoćom može da vuče samo jedan čovek!

Vazduh i voda takođe stvaraju trenje. Avioni imaju aerodinamičan oblik da bi se smanjio otpor vazduha, a brodovi svoj poznati oblik da bi se smanjio otpor vode.