Zapravo, mi ne znamo sigurno ni koliko su okeani stari. Izgleda izvesno da oni nisu posto- jali u fazi Zemljinog nastanka. Možda su najpre postojali kao oblaci pare koja se pretvorila u vodu kad se Zemlja ohladila. Pravljene su procene starosti okeana prema količini mineralnih soli u njima. Po ovim procenama, starost okeana iz- nosi između 500 miliona i 1 milijarde godina.
Naučnici su skoro sigurni da je najveći deo Zemljine površine u prošlosti bio pokriven morem. Neki delovi Zemlje nalazili su se više puta pod vodom. Ali mi ne znamo da li su dna dubokih okeana ikad bila suva niti da li je kopno, koje danas postoji, bilo ikad ispod nekog dubokog okeana.
Međutim, ima dosta dokaza da su izvesni delovi Zemlje bili nekad dno plitkog mora. Na primer, većina krečnjaka, peščara i škriljca, koji se danas nalaze na Zemlji, nastali su taloženjem u vodi. Kreda, koja se nalazi u Engleskoj, Teksasu i Kanzasu, stvarala se na morskom dnu. Ona je na- stala od školjki malih organizama, koji su po- tonuli na morsko dno i na taj način stvorili ono što mi danas zovemo kreda.
Danas, vode svih okeana prekrivaju skoro tri četvrtine Zemljine površine. Iako postoje ve- liki delovi okeana čije dno još nije ispitano ili proučeno, imamo dosta jasnu sliku o tome kako izgledaju okeanska dna. Ima oblasti koje su slične planinskim vencima, platoima i do- linama. Ali konfiguracija okeanskog dna nije tako raznolika kao površina kontinenata.
Нема коментара:
Постави коментар