Kako su počele olipijske igre

Zlatna olimpijska hmedalja verovatno je najveća počast koju može da doživi jedan sportista. Ali, da li vam je poznato da se ideja o održavanju olimpijskih igara rodila još pre 2500 godina!
Prema grčkoj legendi, Herkul, Zevsov sin, osnovao je olimpijske igre. Najstariji podaci govore o igrama koje su održane 776. godine pre nove ere na poljanama kraj grada Olimpije. Punih hiljadu godina ove igre su se održavale svake četvrte godine, sve dok ih Rimljani nisu ukinuli 394. godine.
Stari Grci su smatrali da su olimpijade vrlo važne, pa su prema razmaku između njihovog održavanja merili vreme. Taj razmak iznosio je četiri godine i zvao se olimpijada. Olimpijske igre predstavljaju primer kako se ostvarivao grčki ideal »u zdravom telu — zdrav duh«. Ništa nije smelo da spreči održavanje igara. Ako bi se desilo da se vodi rat u to vreme, i njega bi preki- dali.
Tek 1500 godina docnije francuski baron Pjer de Kuberten došao je na pomisao da obnovi olimpijske igre. Na njegov predlog u Parizu je 1894. godine održan Međunarodni kongres pet- naest zemalja. Učesnici ovog Kongresa jedno- glasno su odlučili da ponovo uvedu igre i da ih drže svake četvrte godine. Dve godine kasnije na obnovljenom stadionu u Atini održane su prve moderne olimpijske igre.
U današnje olimpijske igre uključene su mnoge sportske grane koje čak nisu ni postojale u stara vremena: košarka, vaterpolo, fudbal, bicikli- zam, streljaštvo i hokej na travi.
Danas se o olimpijskim igrama stara Međuna- rodni olimpijski komitet, a svaka zemlja ima svoj nacionalni odbor koji odlučuje o njenom učešću na olimpijadi.