Toplota

Nekada se verovalo da je toplota neka vrsta tečnosti koja s toplih tela prelazi na hladna. Ova izmišljena tečnost se zvala >>kalorik<<.

Danas znamo da je toplota stalno kretanje atoma i molekula u predmetima. U vazduhu, na primer, atomi i molekuli se stalno kreću. Kad se kreću brzo, mi kažemo da je temperatura vazduha visoka ili da je vazduh topao. Ako se kreću polako, kao u hladnim danima, mi osećamo vazduh kao hladan.

U tečnim i u čvrstim telima atomi i molekuli ne mogu da se kreću tako slobodno, ali kretanje postoji.

Čak i na temperaturi topljenja leda molekuli su u stalnom pokretu. Na takvoj temperaturi se molekuli vodonika kreću brzinom od 2 000 metara u sekundi. U svakom kubnom santimetru vazduha svake sekunde dolazi do hiljadu miliona miliona sudara među molekulima!

Toplota i temperatura nisu isto . Veliki gasni gorionik ne mora da bude >>topliji<< od malog gorionika, ali može da daje više toplote zato što sagoreva više gasa. Toplota je oblik energije, i kad merimo toplotu, mi, u stvari, merimo energiju. Količina toplote se meri kalorijama.

Kalorija je količina toplotne energije potrebna da se temperatura jednog grama vode podigne za jedan stepen. A temperatura nekog tela samo pokazuje stupanj na koji ga dovodi toplotna energija koju sadrži. Temperatura se meri termometrom i izražava stepenima.

Kad se dva tela spoje a ne dodje do prelaženja toplotne energije iz  jednog u drugi, mi kažemo da imaju istu temperaturu. Ali ako jedno telo gubi toplotnu energiju( njegovi molekuli usporavaju kretanje), dok drugi istu tu energiju dobija ( njegovi molekuli se krecu brže), kažemo da toplota prelazi iz toplijeg u hladnije telo, i da prvo telo ima veću temperaturu nego drugo.