Virusi su najsitniji izazivači bolesti. Oni se ne mogu neposredno videti
pomoću običnog mikroskopa, ali to ne znači da nauka ne može da proučava
građu virusa. Danas postoje ultra- mikroskopi koji omogućuju da ovi
sićušni orga- nizmi postanu vidljivi. A pomoću elektronskog mikroskopa
nauka saznaje mnogo o veličini i obliku raznih vrsta virusa.
Elektronski mikroskop koristi snop zrakova elektrona umesto svetlosnih zrakova. Elektroni prolaze kroz predmet koji se posmatra i padaju na fotografsku ploču na kojoj se dobija slika. Tako je moguće postići uveličanje od 100.000 puta.
Pomoću elektronskog mikroskopa utvrđeno je da se veličina virusa kreće od 10 do 300 mili- mikrona. Milimikron je hiljaditi deo mikrona, a mikron je hiljaditi deo milimetra.
Niko još uvek ne zna tačno šta su virusi. Neki naučnici misle da su oni vrlo srodni bakterijama. Drugi istraživači smatraju da su slični elementarnim česticama, slični »geni- ma«. A neki veruju da virusi možda čine prelaz između žive i mrtve materije.
Koliko nam je poznato, virusi mogu da rastu i da se razmnožavaju samo u živom tkivu. To znači da je nemoguće odgajiti ih izvan živoga tkiva, usled čega je teško proučiti njihov razvoj. Zbog toga se oni i razvrstavaju prema sposobnosti da zaraze žive ćelije i prema reakcijama koje izazivaju u životinjskom ili čovečjem telu.
Da li virusi proizvode neki otrov ili toksin? Sada se veruje da proizvode toksine, ali se toksin i virusna čestica ne mogu razdvojiti. Još uvek ne znamo kako ovi toksini izazivaju bolest.
Elektronski mikroskop koristi snop zrakova elektrona umesto svetlosnih zrakova. Elektroni prolaze kroz predmet koji se posmatra i padaju na fotografsku ploču na kojoj se dobija slika. Tako je moguće postići uveličanje od 100.000 puta.
Pomoću elektronskog mikroskopa utvrđeno je da se veličina virusa kreće od 10 do 300 mili- mikrona. Milimikron je hiljaditi deo mikrona, a mikron je hiljaditi deo milimetra.
Niko još uvek ne zna tačno šta su virusi. Neki naučnici misle da su oni vrlo srodni bakterijama. Drugi istraživači smatraju da su slični elementarnim česticama, slični »geni- ma«. A neki veruju da virusi možda čine prelaz između žive i mrtve materije.
Koliko nam je poznato, virusi mogu da rastu i da se razmnožavaju samo u živom tkivu. To znači da je nemoguće odgajiti ih izvan živoga tkiva, usled čega je teško proučiti njihov razvoj. Zbog toga se oni i razvrstavaju prema sposobnosti da zaraze žive ćelije i prema reakcijama koje izazivaju u životinjskom ili čovečjem telu.
Da li virusi proizvode neki otrov ili toksin? Sada se veruje da proizvode toksine, ali se toksin i virusna čestica ne mogu razdvojiti. Još uvek ne znamo kako ovi toksini izazivaju bolest.
Нема коментара:
Постави коментар