петак, 29. јун 2012.

Šta je to Cunami


27. avgusta 1883. godine ostrvo Krakatau u današnjoj Indoneziji gotovo je raznela strahovita vulkanska eksplozija. Usled eksplozije podigli su se ogromni talasi, visoki preko 30 metara. Oni su zbrisali stotine sela i poleteli okeanom brzinom od preko 1 000 kilometara na čas. Osetili su se čak i na obalama Kalifornije i Australije, hiljadama kilometara daleko!
Godine 1946. došlo je do zemljotresa na dnu okeana u blizini Aleutskih ostrva. Jedan džinovski talas je za manje od 5 časova prešao više od tri i po hiljade kilometara i udario o Havaje. Podigao je kuće i mostove i odbacio ih nekoliko desetina metara. Tada se utopilo preko 170 ljudi.
Oba ova velika talasa spadaju u talase izazvane podmorskim zemljotresom. Oni nimalo ne liče na obične morske talase i one koje vidimo pokraj obale, i nemaju nikakve veze ni s vetrom ni s plimom.
Ovim talasima naučnici su dali posebno ime. Zovu ih japanskim imenom cunami. Zemljotresni  talas, ili cunami, javlja se usled nekog poremećaja na dnu mora, obično usled zemljotresa podmorskog tla.
Udarni talas izazvan zemljotresom na dnu okeana putuje kroz vodu kao što jak zvuk putuje kroz vazduh. U stvari, ovaj udar putuje kroz vodu brzinom zvuka.
Ako se u toj oblasti nađe neki brod, njega će ovaj udar tako uzdrmati kao da je udario u stenu!
Kad dođe do zemljotresa na dnu okeana, dno se pomera i klizi. Ovo kretanje i udar tog poremećaja stvaraju cunami. Ponekad se u vodi stvara veliko ulegnuće, a ponekad veliki vodeni breg. Odmah zatim nastaje cunami, koji počinje da se kreće velikom brzinom.
Prvi znak da se cunami približava obali je, začudo, jedan običan talas. Zatim nekoliko minuta nivo mora opada kao da je vrlo velika oseka. Tada more može da se povuče sa velikog dela obale. Posle toga udara ogroman cunami.

Нема коментара:

Постави коментар