Doberman

Doberman ili doberman pinčer je pas nastao mešanjem više rasa pasa. Doberman se obično koristi kao pas čuvar ili policijski pas, i ima reputaciju psa odanog porodici i gospodaru, i nezgodnog ako se sa njim ne postupa kako dolikuje. Pošto se doberman najčešće koristi kao pas čuvar, i zbog nekih njegovih uloga na filmskom platnu, mnogi ljudi se plaše dobermana; mnogi ne razumeju kakav je on u stvari. U suštini, doberman je inteligentan i pažljiv pas koji napada ljude samo kad oseti da je on, njegovo vlasništvo ili porodica u opasnosti.

Ženka dobermana je do grebena visoka oko 63-68 centimetara i teška 32 do 36 kilograma, dok je za mužjake standard visina do grebena leđa 71 do 75 cm (tolerancija +2 cm) a težina 41 kg.

Većina ljudi poznaje dobermana kao crnog psa sa braon paležom. Međutim, postojanje dva različita gena za boju uzrokuje postojanje četiri različita fenotipa boje kod dobermana. Tradicionalna boja se javlja kada su aleli oba gena dominantni, i takav doberman se obično naziva crnim. Ukoliko je alel jednog od gena recesivan doberman crven (tačnije, crveno-smeđ sa bronzanim mrljama), a ukoliko je alel drugog recesivan, doberman je plavi (sivi). Najmanje zastupljena kombinacija alela (oba recesivna) određuje dobermana srneće (svetlosmeđe) boje (ponegde poznat i kao čokoladni).

U novije vreme se proširio uzgoj i prodaja pete sorte dobermana, nazvane beli doberman. Dobermani ove boje poseduju mutaciju, koja nezavisno od genotipa bilo kojeg od dva gena za boju, sprečava stvaranje proteina pigmenta, tj. životinja je albino. Mada mnogi potencijalni vlasnici dobermana smatraju da je boja dopadljiva, albino doberman treba što manje da se izlaže suncu.

Iako se smatra za radnog psa, doberman je meta stereotipa o surovosti i agresiji. Kao pas čuvar doberman je prvobitno uzgajan samo u ove svrhe. Morao je da bude veliki i zastrašujući, neustrašiv i voljan da brani vlasnika, ali da bude poslušan i utreniran da tako postupa samo na komandu. Ove osobine poslužile su dobermanu da postane odličan pas čuvar, policijski ili vojni pas, ali nisu ga preporučile za ljubimca. Ipak, poslednjih decenija doberman je zbog svoje veličine, kratke dlake i inteligencije postao omiljeni kućni pas. Iako poznat po agresivnosti, doberman je neverovatno odan pas, i vrlo lako će naučiti da poštuje i štiti svog vlasnika. Danas je doberman odličan pas čuvar, ali i odličan ljubimac. Vrlo su druželjubivi i toleranti, kako prema ljudima, tako i prema drugim psima. Doberman nikada neće biti agresivan prema svom vlasniku, niti prema drugim ljudima koji ne predstavljaju pretnju, ako odrasta u zdravoj sredini. Predrasude o dobermanima su jako pogrešne, ali njihov karakter kao rase je specifičan. Postoje brojni naučni dokazi, koji potvrđuju psihološku stabilnost dobermana kao rase, i ukazuju na njihov čelični karakter, nepotkupljivost i inteligenciju.

Dobermana je prvi odgojio Luis Doberman u Nemačkoj oko 1890. godine. Kao porezniku, trebao mu je pas za zaštitu, pa je odlučio da odgaji novu rasu, koja bi po njegovom mišljenju bila idealna kombinacija snage, odanosti, inteligencije, i neustrašivosti. Razvoj i usavršavanje rase su nastavili Oto Geler i Filip Grining.

Veruje se da je doberman nastao ukrštanjem više rasa koje su imale osobine koje su tražene u dobermanu, uključujući pinčera, rotvajlera, turinškog ovčara, crnog hrta, nemačku dogu, vajmarskog ptičara, nemačkog kratkodlakog ptičara i nemačkog ovčara. Tačan odnos mešavine krvi, pa čak i rase, ostali su nepoznati do današnjeg dana, mada mnogi stručnjaci veruju da je doberman kombinacija najmanje četiri od pomenutih rasa. Jedini izuzetak je dokumentovano ukrštanje sa hrtom. Takođe je rasprostranjeno mišljenje da je nemački ovčar dao najviše gena u uzgoju ove rase.