(NLP – neurolingvističko programiranje) – vrsta
psihološkog uticaja koji menja motivaciju ljudi uvodeći u njihovu svest
specijalne lingvističke programe.
Osnovni objekat takvog delovanja jeste neurofiziološka
aktivnost mozga i emotivno-voljna stanja koja zahvaljujući tome nastaju. Kao
glavno sredstvo uticaja nastupaju posebno odabrani verbalni (usmeni) i
neverbalni lingvistički programi. Usvajanje njihovih sadržaja omogućava da se
ubeđenja, shvatanja i predstave čoveka (kako pojedinca, tako i grupa ljudi)
promene u zadatom pravcu. Subjekat neurolingvističkog delovanja je stručnjak
(instruktor).
Instruktor najpre otkriva protivrečne (konfliktne)
stavove i ubeđenja u psihi, kao i negativna uznemirujuća emotivna stanja koja
su time izazvana (brige, raspoloženja, osećanja). U sledećoj fazi on uz pomoć
posebnih metoda pomaže da shvate nepovoljnost svog realnog stanja
(socijalno-ekonomskog, kulturnog, fizičkog i kao posledicu – psihološkog) i
unosi izmene u svest, koje teraju ljude da na drugi način doživljavaju životne
situacije i grade odnose sa drugim ljudima. Psihoanalitički i neurolingvistički
oblici delovanja su korisni u slučajevima kada se upotrebljavaju u humane
svrhe. Ukoliko se pak primenjuju radi osiguranja sopstvene prevlasti, tada predstavljaju
psihološko nasilje nad ljudima.
Нема коментара:
Постави коментар