Kako je nastala azbuka

Slova azbuke su, u stvari, znaci za zvuke. Latinica se zasniva na rimskoj azbuci, staroj oko 2500 godina. Velika slova u latinici su skoro ista kao slova upotrebljavana u rimskim natpi- sima u III veku pre nove ere. Ćirilica je postala u IX veku, u Bugarskoj, na osnovu grčkog ustavnog pisma. Naziv je dobila po Ćirilu, koji je širio hrišćanstvo među neznabožačkim Slovenima.

Pre nego što je izmišljena azbuka, ljudi su upotrebljavali slike da zabeleže neki događaj ili saopšte neku misao. Slika nekoliko antilopa mogla je značiti »ovde je bogato lovište«, pa je to, u stvari, bio jedan oblik pisma. Takvo »sli- kovno pismo« bilo je veoma usavršeno kod starih Vavilonaca, Egipćana i Kineza.

Vremenom, slikovno pismo je pretrpelo izvesne promene. Umesto da zamenjuje sam predmet koji je nacrtan, slika je počela da predstavlja neku ideju o njemu. Na primer, slika noge mogla je da označava glagol »ići«. Taj stupanj nazvan je »ideografsko« ili »pojmovno« pismo.

Crtane poruke svako je mogao da tumači na svoj način Zato se, malo-pomalo, taj metod menjao.

Pojavili su se znaci koji su predstavljali zvuke. Na primer, ako se ruka zvala »id«, slika ruke zamenjivala je zvuk »id«, pa se upotrebljavala svaki put kada je trebalo predstaviti taj zvuk. Takvo pismo moglo bi se nazvati »slogovno«.

Vavilonci, Kinezi i Egipćani nikada nisu pre- vazišli taj stupanj. Egipćani su sastavili neku vrstu azbuke uključivši u svoje slike i 24 znaka, koji su predstavljali pojedina slova ili reči sastavljene od jednog suglasnika. Ali, oni nisu bili svesni koliko je značajan taj njihov izum.

Pre nekih 3500 godina, stanovnici istočne oba- le Sredozemnog mora shvatili su da se isti znak može koristiti za iste zvuke u svim slučajevima gde se javlja, pa su počeli upotrebljavati ograni- čen broj znakova, a ovi su, svi zajedno, sačinjavali azbuku.

Tu njihovu azbuku usavršili su stari Jevreji, a docnije Feničani. Feničani su preneli svoju azbuku Grcima, a Rimljani su prihvatili grčku azbuku, uz izvesne izmene i dopune, i predali je narodima Evrope u obliku tzv. latinice, od koje je postala latinica koju mi danas upotrebljavamo.