Zemljotres

Zemljotres je oscilovanje tla izazvano seizmickim talasima koji nastaju naglim promenama napona u zemljinoj kori. To su endodinamicki geoloski procesi i predstavljaju prirodne katastrofe zbog svog inteziteta i izuzetno teskih socioekonomskih posledica na ljudsko drustvo i materijalna dobra. Od svih prirodnih katastrofa zemljotresi oslobadjaju najvecu kolicinu energije u vrlo kratkom vremenskom periodu zbog cega su, zbog cega su po rusilackim posledicama, u odnosu na ostale elementarne nepogode na prvom mestu po broju poginulih i nastalim materijalnim gubicima.
Jacina zemljotresa predstavlja se stepenima, pri cemu se primenjuje ili Rihterova, koja se odnosi na velicinu magnitude, ili medjunarodna skala MSK(ili njoj slicna Merkalijeva skala), koja se odnosi na velicinu intezivnosti zemljotresa.

Udarni talas

Udarni talas predstavlja jedan od osnovnih ugrozavajucih stetnih dejstava u vecini vandrednih situacija. Udarni talas obzirom na izvor nastajanja deli se na: vazdusni udarni talas i mehanicki. Vazdusni udarni talas je nagli pokret sredine, koji se u vidu kruznog sloja siri na sve strane od mesta eksplozije nadzvucnom brzinom. On nastaje, na primer, pri eksploziji municije, prilikom tehnoloskih eksplozija (eksplozija kotlova, gasa, opasnog tereta i drugo), kao i usled delovanja seizmickih talasa prilikom zemljotresa. U udarnom talasu stvara se pritisak iznad atmosferskog. Pritisak iznad atmosferskog izrazava se u paskalima (Pa) ili kilogramima sile po kvadratnom centimetru. Udarni talas ima dve: fazu sabijanja i fazu razredjivanja. U zavisnosti od toga u kakvoj sredini udarni talas nastaje i siri se-vazduhu, vodi ili tlu- on moze biti vazdusni, hidrodinamicki ili seizmicki.