Super Magnum

Super Magnum
Super magnum prilično podseca na model AW ali je osnovna ideja od samog početka bila formiranje snajperskog oruzja velike preciznosti zasnovanog na magnum municiji .338 Lapua sa mogucnoscu da se upotrebi i druga magnum municija.Sa upotrebom ovog veceg kalibra snajperista dobiva vise snage i veci domet bez toga da se povecava velicina samog snajpera.To znaci da se povecava efektivitet snajperiste bez da se optereti sa nepotrebnom tezinom ili otezanim rukovanjem i bez toga da je neudobno ili stresano u toku samog ispaljivanja metka.Magnum municija .338 Lapua (takodje zvana i 8,6 x 70 mm) ima metak tezine 16,19 grama sto gubi brzinu ispod brzine zvuka tek poslije 1 200 metara. Na 1000 metara ima snagu udara od 1 170 djula.Jedna specijalna municija u kalibru .338 sa velikom preciznoscu je u toku razvoja.

Treba da ima kapacitet da dejstvuje na razlicite vrste ciljeva.Ova snajperska puska ima posebno tesku cijev a opremljena je i nogarama.Standarna optika je Bausch & Lomb 10x takticki opticki nisan sa mogucnoscu podesavanja od 70 podioka za daljinu i vjetar.Ako se zeli mogu se i drugi opticki i optronski nisani upotrebiti.

Specifikacija:

Kalibar: 338 Lapua Magnum,300 winchester Magnum ili 7 mm Remington Magnum.
Funkcija: Repetirka
Duzina: 1 268 mm
Tezina: 6,80 kg
Cijev: 686 mm (.338). 660 (.300 i 7 mm Remington Magnum)
Magacin: 4 metka (.338) ili 5 metaka (.300 i 7 mm Remington Magnum)
Pocetna brzina metka: 914 m/s za .338
Proizvodjac: Accuracy International,Portsmouth,Storbritannien

Kukri-nož

Kukri, ili kukuri, kako se još izgovara, je jedno od najubojitijih hladnih oružja koje se koriste u svrhu borbe. Potiče iz Nepala, a svetsku slavu je stekao kao oružje Gurki, naroda poreklom iz Nepala koji su ga koristili kao standardni deo svog naoružanja. 

Nije do kraja jasno koje je poreklo ovoga oružja. Prema nekim teorijama, kukri je naslednik oružja kao što su mahera ili kopis koje su koristili Grci, i koje je u te krajeve donela vojska Aleksandra Velikog. Poznato je i da su Turci koristili sličnu, ali dužu verziju ovakvog oružja kod nas poznatu kao jatagan.

Kukri je zamišljen kao neka vrsta kombinacije sekire i noža. Sastoji se iz drške i sečiva dužine najčešće između 30 i 40 cm, koje je od sredine oboreno napred pod uglom od 20 ili više stepeni, sa karakterističnom zakrivljenom oštricom u obliku ribe. Na samom dnu oštrice se nalaze jedan ili dva zaseka, koji služe da spreče krv da sa oštrice curi na dršku, mada se prema nekim tumačenjima ovi zarezi tumače kao simbol Hindu boginje Kali.

Koristi se kao oružje za blisku borbu, pre svega za sečenje i za paranje, mada se može koristiti i za ubadanje. Oborena oštrica čini da udarac pada sa daleko većom snagom, čemu doprinosi i težina oružja – od 500 do 900 grama.

Kukri su u borbenu upotrebu uveli Gurke, narod iz Nepala, koji se borio u sastavu britanskih oružanih snaga, a čiji pripadnici i danas čine jedan deo najelitnijih snaga vojske Velike Britanije. Što zbog svoje efikasnosti, što zbog fantastične veštine i borbenosti samih Gurki, kukri je stekao legendarnu reputaciju kao jedno od najefikasnijih oružja za borbu prsa u prsa.

Postoji opšte rašireno verovanje da Gurka nikada ne vraća kukri u korice dok njime ne pusti krv. Međutim, kukri se u Nepalu ne koristi samo kao oružje, već i kao oruđe kojim se mogu obavljati raznorazni zanatski i kućevni poslovi – od stolarskih i građevinskih poslova do seckanja povrća i mesa.

Sastav unutrašnjosti zemlje

O unutrašnjem sastavu Zemlje malo se zna. Bušotine pri traženju petroleja dopiru najviše do 8 km dubine. Površinski sloj zemlje naziva se litosfera. Dubina litosfere iznosi 50 km. U uvalama litosfere nalaze se okeani i mora. Pošto je gornji sloj litosfere sastavljen uglavno od stena u kojima preovlađuju silicijum i aluminijum dobio je naziv sial. Donji sloj litosfere bogat je silikatima gvožđa i magnezijuma i zove se sima. Pomenuti nazivi potiču od prvih slova elemenata koji u sloju preovlađuju. Srednji Zemljin sloj naziva se nifesima nalazi se zbog velikog pritiska u atmosferi u staklastom stanju. Zemljinio jezgro prostire se od 2900 km do centra Zemlje. Temperatura jezgra je oko 5000 C. 

Zemljotresi

Pod zemljotresima podrazumevamo drhtanja i talasanja na površini Zemlje izazvana različitim uzrocima u većim ili manjim dubinama Zemljine kore. U zavisnosti od uzroka možemo ih podeliti u tri grupe: tektonske, vulkanske i urvinske. Mesto odakle polazi zeljotres naziva se hipocentar. Hipocentru ili podzemnom centru zemljotresa odgovara jedna tačka na površini Zemlje koja je najbliža centru zemljotresa a koju nazivamo epicentar. Proteže se uzdužnim i poprečnim talasima. Registrovanje zemljotresa vrši se izmografima. Kod uzdužnih talasa talasanje čestica vrši se u pravcu napredovanja talasa. Poprečne talase odlikuju vibracije koje su upravne na pravac prostriranja. 

Godišnja doba

Godina ima četiri godišnja doba koja se međusobno razlikuju po trajanju vidljivosti Sunca nad horizontom i srednjim temperaturama. Ova godišnja doba su: proleće, leto , jesen, zima. Uzrok nastanka godišnjih doba prvenstveno treba tražiti u nagnutosti ekvatorske ravni prema ravni ekliptike. U manjoj meri na godišnja doba utiče eliptični oblik Zemljine putanje. Proleće na severnoj Zemljinoj polulopti 21. marta 22. juna počinje leto, 23. septembra jesen a 22. decembra zima. Zbog eliptičnog oblika Zemljine putanje oko Sunca trajanja godišnjih doba su različita: proleće traje 92,3 srednja dana, leto 93,6, a zima 89,0 jesen 89,8 . na južnoj polulopti proleće počinje 23. septembra a leto 22. decembra. Topli period tamo je kraći za 7,6 dana. Zbog ove činjenice i ogromnog prostranstva ispunjenog morima i okeanima koje se sporije zagrevaju nego kontinenti koji prekrivaju znatnija prostranstva severne polulopte , juža polulopta ima suroviju klimu nego severna.

Plima i oseka

Svima je poznato da je površina mora izložena periodičnim promenama koje se naročito lako uočavaju kraj oobale. U određeno vreme u toku dana počinje narastanje površine vose nastupa plima. Kada površina mora dostigne maksimalnu visinu nastaje takozvano visoko more. Ovu površinu voda zadržava oko 30 minutazatim počinje oseka tj. Povlačenje mora sve do minimalne površine zvane nisko more. I na ovom nivou voda se zadržava oko 30 minuta. Izmedju visokog i niskog mora protekne vreme od 6 h i 12m , a između dva uzastopna niska mora odnosno dva uzastopna visoka mora protekne vreme od 12h i 25m. Pojava plime i oseke objašnjava se Njutnovim zakonom opšte gravitacije. Plimu i oseku prouzrokuju Mesec i Sunce svojim privlačnim dejstvom na tečne mase naše planete. Mesečevo privlačno dejstvo je 2,5 puta veće od sunčevog dejstva privlačenja, iako Mesec ima znatno manju masu od mase Sunca. Za vreme mladog i punog mesecs Sunčevo i Mesečevo dejstvo stiču se : na tečnoj površini Zemlje. Stoga su plima i oseka veće nego obično pa se nazivaju visoka plima i visoka oseka.

Delfini

Kao i slepi misevi delfini koriste zvuk da bi videli. Oni koriste eholociranje-pravljenje zvuka i osluškivanje kako se zvuk odbija od objekta- kako bi našli hranu i kretali se a da pritom ne naleću da predmete. Dok pod vodom love hranu neki delfini takođe proizvode veoma glasne kliktave zvukove koji mogu onesvestiti bilo koju manju ribu ili sipu u blizini. Delfini onda progutaju plen koji su ošamutili.Neki delfini imaju čak i više zuba od krokodila. Njihove ekstremno dugačke vilice mogu sadržati i do 250 šiljastih belih zuba. Ne postoje pouzdani podaci da su divlji delfini napali ljude. Hiljade delfina se ponekad okupljaju u ogromna jata ili grupe . ova superjata se ponekad rašire i po nekoliko kilometara na otvorenom okeanu. Delfini često love zajedno. To im omogućava da pokriju veće oblasti dok love jata ribe.

Pre više miliona godina delfini su imali noge. Neki naučnici zato misle da su preci delfina hodali po kopnu. Oni kažu da su preci delfina izgledali kao vukovi, ali su bili srodni današnjim kravama.

Žabe

Žabe žive na svim kontinentima osim na Antartiku. Neke žive u gradovima, pustinjama, planinmama ili pašnjacima. Ali većina žaba više voli vlažne oblasti. One stvarno vole bare, močvare, prašume. One svoja jaja polažu u vodi. Tu nalaze i svoju omiljenu hranu: muve, puževe, crve... žaba se može sakriti od ptica i drugih grabljivica tako što će munjevito skočiti pod list ili plivati pod vodom. Staništa žaba se isušuju tako da one imaju problema da sebi nađu vlažan dom. Najmanja zlatna žaba je od prilike kao nokat. Najveća žaba golijat je duga skoro 30 cm. A može biti teška kao domaća mačka. Jedna žaba u Kini peva kao ptica.šumska žaba može biti zaleđena nekoliko nedelja. Čim se otkravi vraća se svom uobičajnom životu.

Mnoge mutiraju tj. menjaju se. Prve žabe mutanti otkrivene su pre skoro 60 godina. Mnoge od tih žaba nemaju noge, druge imaju previše nogu, nekima rastu na čudnim mestima pa čak i na stomaku. Većina deformisanih žaba ne poživi onoliko dugo koliko žive normalne žabe.

Slepi miš

To su jedini sisari sposobni za aktivno letenje, a u manervisanju tokom leta bolji su od ptica. Krila su im u stvari preobražene ruke- prsti su izuzetno izduženi i između njih se nalazi tanka i vrlo osetljiva letna membrana. Njihovo ime ne odgovara njihovim osobinama. Oni nemaju bliske veze sa miševima miševi spadaju u red glodara, a slepi miš u okviru grupe sisara obuhvataju drugi, zaseban red. Nisu slepi. Izraz slep kao slepi miš na stao je zbog toga što ove životinje izbegavaju jaku sunčevu svetlost. Snalaženje u prostoru i izbegavanje objekata u potpunom mraku a pogotovo hvatanje plena nemoguće je pomoću očiju. Zato skoro u potpunosti zavise od eholokacije proizvode zvučne talase visoke frekvencije i registruju eho koji nastaje odbijanjem ovih talasa od čvrstih predmeta. U gustoj tami mogu da izbegnu žicu tanju od 0,5 milimetara. Svi slepi miševi su bubojedi i njihova uloga u tamanjenje velikog broja insekata je veoma značajna. Telo im je malo veće od ljudskog palca. Najmanji sisar je jedna vrsta slepog miša iz jugoistočne Azije težak je 1,5-2 grama. Zbog samo tri vrste ’’vampira,, koji se hrane krvlju toplokrvnih životinja svi slepi miševi su na lošem glasu. Ženke uglavnom imaju samo jedno mladunče godišnje. Žive od 15 do 17 godina dok neke vrste mogu doživeti i do 35 godina. Žive u kolonijama koje mogu imati i do 1000 jedinki i čitav dan vise u skloništima. 

Polarni zec

Krzno i brzina to je ključ opstanka polarnog zeca. U tundrama Severne Amerike i na Grenlandu gde žive polarni zečevi zimsko vreme je često užasno hladno. Ali zahvaljujući debelom bujnom krznu i čupercima guste dlake na tabanima zecu je toplo kao u zimskom kaputu. Zec postiže ugodnu toplotu tako što se potpuno sklupča pa zemlju dodiruje smo zadnjim nogama. Polarnom zecu krzno pomaže da se sakrije od grabljivica. Zimi ga belo krzno kamuflira u snegu. U južnom delu oblasti imaju tamnije krzno koje im pomaže da se stope sa zemljištem na kojem nema snega. Uspravljajući se na zadnje noge i služeći se svojim izvrsnim vidom i njuhom zec stalno budno motri na sve strane jer mora da se čuva od neprijatelja polarne lisice, vuka, snežne sove. Ako se neko od njih suviše približi zec beži poput kengura skokom dužine jednog do gotovo tri metra. Zahvaljujući brzini od 50 kilometara na čas polarni zec bi mogao da prati automobil na ulicinekog grada.

Konji

Konj je živeo na zemlji još pre 60 miliona godina. Ovo su veoma pametne, snažne i živahne životinje. Pripadaju redu kopitara. Ženka je kobila, mužjak je pastuv a beba je ždrebe. Mama na svet donosi samo jedno mladunče. Ono se rađa sa otvorenim očima i već posle par minuta može da hoda. Konji se sporazumevaju njištanjem, frktanjem i rzanjem. Mogu biti različitih boja, veličina i osobina ali jedno im je zajedničko raskošna griva. Konji imaju duge repove kojima se brane od muva. Jedu travu, seno, zob, šaš. Kod konj hrana se vari u slepom crevu za razliku od ljudi gde se hrana vari u tankom crevu. Danas postoji oko 100 rasa konja. Najbliži rođaci su im magarci i zebre. Mula je dete kobile i magarca a mazga magarca i pastuva. U prošlosti konji nisu izgledali ovako kako ih mi danas poznajemo. Smatra se da su prošli kroz nekoliko faza razvoja. U najranijoj, predak današnjeg konja bio je veličine lisice i imao je pet prstiju od kojih je jedan zakržljao. Živeo je u šumi i hranio se lišćem. U drugoj fazi konj je bio velik kao vuk, a zatim kao poni. U poslednjoj fazi bio je viskok kao zebra a onda je usledilo povećanje tela do razmera današnjeg konja.

Ajkule

Postoji nekoliko stotina vrsta ajkule, a za samo nekoliko njih dokazano je da napadaju ćoveka. Ajkule imaju hrskavičav skelet i nemaju ni jednu kost u organizmu. Čak su im i zubi hrskavice. Kaža im je građena od minijaturnih ’’zuba,, koji se mogu videti samo pod mikroskopom. Ti kožni zubi rastu samo u jednom pravcu, tako da je koža glatka kao svila kad se dodiruje od glave prema repu. Zbog ovog svojstva koža ajkule koristi se za oblaganje drški mačeva. Zubi ajkule obnavljaju se tokom čitavog života. Kako se jedni troše i ispadaju tako drugi niču i rastu. Smešteni su  u nekoliko redova. U toku života ajkula može promeniti i do 50 000 zuba. Ajkule moraju stalno da plivaju da bi disale. Kiseonik uzimaju iz vode preko škrga, tako da im je potreban stalan protok vode. Zbog toga plivaju i dok spavaju i to otvorenih usta. Veličina ajkule zavisi od vrste. Pigmejska ajkula u zrelosti dostiže dužinu do oko 18 cm. Kit ajkula dugačka je 18 metara a teška 40 tona. Srećom ova ajkula je poznata kao nežni džin i veliki je prijatelj ronilaca. Potpuno je bezopasna i sa svojih 300 redova sitnih zuba u svako vilici filtrira plankton koji joj je jedina hrana.